Ovog puta imamo temu koja na koju retko ko od naših građana obraća pažnju, atiče se životne okoline nas i naše dece.. U pitanju su upotrebljene baterije i sijalice . Kao i za belu tehniku i bilo koji drugi otpad u našoj zemlji i za ovaj problem niko ne brine dok se naša zemlja zagađuje a naša deca i najbliži konzumiraju hranu i vodu punu toksičnih materija. Naravno da je dosta do kulture, ali dosta je i do neinformisanosti naših ljudi , neinformisanosti o tome koliko jedna mala aaa baterija ima moć da zagadi zemlju i vodu koju uzimamo.. Podaci su katastrofalni. Pričali smo o staroj beloj tehnici i o tome kako otkup bele tehnike može pomoći u reciklaži i uklanjanju otrova koji nam dolaze iz starih zamrzivača, starih frižidera ili nekog drugog ee otpada. Ali ima li pomoći kada su u pitanju jako otrovne stvari poput, prvenstveno baterija, a potom i sijalica?
Oko 100 tona sijalica godišnje reciklira se u Srbiji, što je 10% od ukupne količine uvezenih sijalica. Za njih kao i za baterije koje su opasan otpad još nema sakupljačke mreže, te i svest o očuvanju životne sredine samim tim – klone, navodi se u prilogu Radio televizije Vojvodina.
Stari-novi problem zvani baterija i sijalica, opet pokušava da nađe rešenje za svoje uništenje, kroz pilot projekat NALED-a i GIZ-a, u saradnji sa Udruženjem reciklera Srbije i dva reciklažna centra.
Sijalice i baterije uglavnom završe u komunalnom otpadu, a toksične materije odlaze u zemljište i vodu, a zatim u lanac ishrane. Da bi se pospešilo sakupljanje i reciklaža baterija i sijalica, NALED pilot projektom želi da podstakne kreiranje regulatornih rešenja, kao i podsticaja za njihovo sakupljanje.
U Srbiji niko nije video interes da se u skladu sa ponuđenim sistemom, ponuđenim ekonomskim modelima bavi tim poslom, niko nije to počeo da radi i baterijama se niko ne bavi. Baterija jedno može da se izveze u Evropu na konačan tretman, Evropa želi, rado će da uzme našu bateriju ali za bateriju traži novac, za tretman baterija mora da imamo podršku, saglasnost regulacionog tela, tela države, koja želi da pokrije tu aktivnost“, kaže Nikola Egić predsednik Udruženja reciklera Srbije.
Sa druge strane, reciklažni centri sklapaju ugovore sa pravnim licima za sakupljanje električnog i elektronskog otpada i u tom smislu se reciklaža uspešno radi, kažu recikleri. Metalekspres i tim profesionalaca koji u njemu radi, omogućiće da otkup bele tehnike prođe što je jednostavnije moguće sa samo jednim pozivom dolazimo i dajemo najbolju cenu za Beograd i okolinu.