tag green na temu zašto je otkup bele tehnike bitan

Zašto je otkup bele tehnike i ostalog otpada bitan?

by
061/ 20 888 18

Većina ljudi će se složiti da je recikliranje jedna „prosta“ aktivnost koja im omogućava da daju svoj doprinos u poboljšanju životne sredine. I dok većina pojedinaca ima dobre namere prilikom reciklaže, 62 odsto ljudi tvrdi da ih nedostatak znanja tera da rade pogrešno, tj. da ne recikliraju. Prema nalazima, ova zabrinutost proizlazi iz odsustva informacija o recikliranju i opšteg nerazumevanja šta se može, a šta ne može reciklirati. Srećom, sa boljim informacijama nadohvat ruke, svi možemo učiniti svoj deo zaštite životne sredine edukujući sebe, svoje kupce i kolege o značaju efikasne i održive prakse upravljanja otpadom, kao i pravilnim tehnikama recikliranja.

Da bismo pomogli u ovom naporu, sastavili smo nekoliko korisnih saveta za recikliranje koje treba imati na umu kada pokušavamo da promenimo planetu. U nastavku teksta sledi 50 zanimljivih činjenica o recikliranju, koje će, možda otkriti zašto je ljudima reciklaža toliko teška, kso i kako možemo da poboljšamo praksu recikliranja sada i u budućnosti. Obavezno podelite našu infografiku u nastavku sa svima kojima bi to bilo korisno i uživajte u sledećim obrazovnim činjenicama koje dokazuju da se ulaganje u znanje o reciklaži isplati!

Ako i vi imate stari frižider, zamrzivač, ili neku drugu vrstu bele tehnike pozovite nas jer mi dajemo najbolje cene za otkup bele tehnike u Beogradu i okolini

otkup sekundarnih sirovina

A sada da se vratimo temi…

PROBLEM

Na osnovu raznih, sveobuhvatnih ispitivanja ogromnih  22%  Amerikanaca izveštava da nema dovoljno informacija o recikliranju, a 18% priznaje da ne razume šta se može, a šta ne može reciklirati. Na nesreću, nepravilni postupci recikliranja imaju cenu koja je poznata kao kontaminacija, što je pitanje koje značajno smanjuje vrednost materijala koji se mogu reciklirati i najčešće, smatra da ih nije moguće reciklirati i namijenjene su deponiji. Na primer, jedan predmet koji se ne može reciklirati (poput neuredne plastične vrećice sa ostacima hrane) može kontaminirati čitav tovar materijala koji se može reciklirati i naterati svog prevoznika otpada da ih sve pošalje na deponiju. Slanje otpada na deponiju je problematično iz više razloga, ali, što je najvažnije, to stvara nebrojene ekološke i zdravstvene probleme u lokalnim samoupravama. Na primer, kako se smeće raspada, stvara otrovnu mešavinu tečnosti koja se naziva procedna voda, što rezultira velikim količinama zagađenja kako u vazduhu, tako i u lokalnim izvorima vode, bez obzira na vrstu otpada. Deponije takođe predstavljaju najveći izvor metana koji je čovek stvorio u svetu  – moćan gas sa efektom staklene bašte koji je 23 puta snažniji od ugljendioksida u zadržavanju toplote u atmosferi. Dalje, kada se ne recikliramo, povećava se potražnja za prirodnim resursima potrebnim za stvaranje novih proizvoda. Globalna fondacija za reciklažu primetila je da smo u 2017. godini iskoristili godinu dana ovih resursa za samo sedam meseci i ako se ovaj trend nastavi, na kraju ćemo potrošiti ove dragocene resurse.

Opet Vas podsećamo da mi, kao firma sa najviše iskustva u Srbiji vršimo otkup bele tehnike po najpovoljnijoj ceni ..

tag green na temu zašto je otkup bele tehnike bitan

RESENJE

 

Srećom, s obzirom da pitanja zaštite životne sredine postaju sve veća briga širom sveta, mnogi ljudi su već motivisani da urade pravu stvar za našu planetu. Istraživanje kompanije Futerra pokazalo je da 96 posto ljudi smatra da njihovi postupci, bilo davanjem donacija, recikliranjem ili etičkom kupovinom, mogu imati pozitivnu razliku ( novčanu ). S obzirom na ove informacije, preduzeća i pojedinci imaju izvrsnu priliku da daju prioritet obrazovanju za recikliranje kako bi poboljšali stope recikliranja i sveukupne prakse održivosti. Da biste započeli, započnite svoje obrazovanje o recikliranju u nastavku upoznavanjem sledećih činjenica. I, ne oklevajte, obratite se Metalekspresu za otkup bele tehnioke ako vama ili vašem preduzeću treba više stručnosti oko toga kako bolje upravljati otpadom i reciklirati na održiv način.

 

KARTON

  1. Reciklaža kartona uzima samo 75% energije potrebne za izradu novog kartona
  2. Preko 90% svih proizvoda isporučenih u SAD pakovano je u valovite kutije, što čini više od 400 milijardi kvadratnih stopa kartona
  3. Oko 80% prodavaca i prodavaca namirnica reciklira karton
  4. 70% valovitog kartona se reciklira
  5. U SAD se godišnje proizvede približno 100 milijardi kartonskih kutija
  6. Jedna tona recikliranog kartona štedi 46 galona ulja
  7. Jedna tona recikliranog kartona štedi 9 kubnih metara deponije

 

HRANA

  1. Gotovo polovina hrane u SAD-u otpada – otprilike 3.000 funti u sekundi
  2. Samo oko 5% hrane preusmerava se sa deponije
  3. SAD svake godine proizvedu približno 34 miliona tona otpada od hrane
  4. Otpadi od hrane čine skoro 12% komunalnog čvrstog otpada koji nastaje u SAD.
  5. U 2015. godini odloženo je oko 137,7 miliona tona komunalnog otpada. Hrana je bila najveća komponenta sa oko 22%

 

 

 

PLASTIKA

  1. U Americi se svakog sata baci 2,5 miliona plastičnih boca
  2. Recikliranje plastike uzima 88% manje energije nego što je proizvodi od sirovina
  3. Svake godine se baci dovoljno plastike da se zemlja zaokruži četiri puta
  4. Samo 23% boca vode za jednokratnu upotrebu se reciklira
  5. Plastičnim kesama može biti potrebno do 1.000 godina da se razgrade
  6. Recikliranjem jedne tone plastike štedi se ekvivalent od 1.000–2.000 galona benzina
  7. Recikliranjem plastike štedi se dvostruko više energije od njenog sagorevanja u spalionici
  8. Stiropor se nikada ne raspada
  9. Svet svake godine proizvede više od 14 miliona tona polistirena (plastične pene)
  10. Recikliranjem jedne tone plastičnih boca štedi se ekvivalentna potrošnja energije domaćinstva sa dve osobe tokom jedne godine

 

STAKLO

  1. Modernoj staklenoj boci trebalo bi 4.000 godina ili više da se razgradi – pa čak i duže ako je na deponiji
  2. Staklo se može 100% reciklirati i može se beskrajno reciklirati bez gubitka u kvalitetu ili čistoći
  3. Više od 28 milijardi staklenih boca i tegli godišnje ode na deponije. To je dovoljno za punjenje dve zgrade Empire State-a svake tri nedelje
  4. Recikliranjem jedne staklene boce štedi se dovoljno energije da se sijalica od 100 vati upali četiri sata

 

PAPIR

  1. Amerikanci godišnje koriste 85 miliona tona papira, što je oko 680 funti po osobi
  2. 70% ukupnog otpada u kancelarijama je papirni otpad
  3. Recikliranjem jedne tone papira uštedite 7.000 litara vode
  4. Prosečni kancelarijski radnik godišnje koristi 10.000 listova papira
  5. Američka preduzeća koriste oko 21 milion tona papira – sa oko 750.000 primeraka napravljenih svakog minuta
  6. Svaka tona recikliranog papira može spasiti 17 zrelih stabala 33. Recikliranje hrpe novina visokih samo 3 metra štedi jedno drvo 34. U SAD se svake godine baci približno milijardu stabala vrednih papira

 

ALUMINIJUM

  1. Prosečna osoba u svom životu ima priliku da reciklira više od 25.000 limenki
  2. Aluminijumska limenka se može reciklirati i vratiti na policu prehrambenih proizvoda kao nova limenka za samo 60 dana
  3. Aluminijum se može zauvek reciklirati bez gubitka kvaliteta
  4. Aluminijum se može reciklirati koristeći samo 5% energije koja se koristi za izradu proizvoda od novih materijala
  5. Recikliranje jedne aluminijumske limenke štedi dovoljno energije za napajanje televizora 3 sata

 

OTPAD GENERALNO

  1. Amerikanci bacaju 25 milijardi šolja kafe od stiropora svake godine
  2. Na američkim deponijama godišnje završi oko 11 miliona tona tekstila – u proseku oko 70 funti po osobi
  3. U 2007. godini 1,8 miliona tona e-otpada završilo je na deponijama
  4. Prosečna osoba dnevno proizvede 4,4 kilograma čvrstog otpada
  5. SAD su 2014. proizvele 258 miliona tona komunalnog čvrstog otpada (MSV)
  6. EPA procenjuje da se 75% američkog toka otpada može reciklirati, ali recikliramo samo oko 30%
  7. ​​94% stanovništva SAD ima pristup nekoj vrsti programa reciklaže
  8. Amerikanci generišu dodatnih 5 miliona tona otpada tokom praznika
  9. Amerikanci u proseku bace dovoljno smeća da 24 puta zaokruže zemlju.
  10. Elektronski otpad iznosi približno 2% toka otpada u SAD-u
  11. Recikliranje smeća u proseku košta 30 dolara po toni, 50 dolara za slanje na deponiju i 65 do 75 dolara za spaljivanje

 

I NA KRAJU

Sada kada vidite sve ovo možete da imate kompletnu sliku toga koliko činite ili ne činite time što reciklirate svoje kućne aparate, ali i druge stvari koje nisu bela tehnika već u sebi sadrže neke organske materije..

Zato pozovite METALEKSPRES – otkup bele tehnike koji garantuje najbolju cenu na tržištu

061/ 20 888 18